O kvaliteti zraka
Zašto je čist zrak važan?
Čist zrak neophodan je za naše zdravlje. Loša kvaliteta zraka dovodi do respiratornih tegoba, kardiovaskularnih bolesti, raka, au nekim slučajevima čak i do prerane smrti. Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) procjenjuje da 90% ljudi u svijetu udiše previše zagađivača. Čist zrak važan je za smanjenje utjecaja onečišćenja zraka na zdravlje. Zato moramo što više ograničiti emisiju zagađujućih tvari.
Kvaliteta zraka i klima usko su povezani. Uostalom, izvori onečišćenja zraka često su i izvori stakleničkih plinova. Poduzimanje mjera za kvalitetu zraka često znači dobre vijesti za klimu.
Konačno, vegetacija također trpi zbog onečišćenja zraka: previše ozona smanjuje rast poljoprivrednih usjeva i šuma. Velika opskrbljenost dušikom iz zraka uzrokuje zakiseljavanje i eutrofikaciju tla te smanjuje bioraznolikost.
Stoga slobodno možete reći da je dobra kvaliteta zraka važna za zdravlje ljudi, prirode i okoliša.
Mjerljivi zagađivači
Za ove onečišćujuće tvari, takozvane zagađivače, VMM predlaže metode mjerenja pomoću kojih možete sami mapirati kvalitetu zraka.
Sitna prašina
Čestice su mješavina vrlo malih čestica koje lebde u zraku. Znanstvenici obično govore o PM 10 i PM 2,5 . To su čestice manje od 10 mikrometara ili 0,01 mm, te čestice manje od 2,5 mikrometara.
Sama priroda također proizvodi finu prašinu, primjerice u obliku morske soli ili pepela od vulkanskih erupcija. Ipak, ljudi sami proizvode većinu čestica. Izgaranje drva u pećima i kaminima najvažniji je flamanski izvor čestica, a slijede ga poljoprivreda i hortikultura te promet. Čestice uzrokuju bolesti dišnog sustava poput bronhitisa, au najgorem slučaju čak i rak pluća. Čestice također imaju mnoge štetne učinke na srce i krvne žile.
Primarne čestice emitiraju se izravno u zrak. Osim toga, tu su i sekundarne čestice koje nastaju nakon kemijskih i fizikalnih reakcija plinova u zraku.
Dnevni prosjek koncentracije PM10 od 45 mikrograma po kubičnom metru (µg/ m3 ) prema WHO -u smije biti prekoračen najviše tri puta godišnje, dok za EU to može biti prekoračen do 35 puta i govorimo o dnevnom prosjeku koncentracija od 50 µg/m 3 .
Samo WHO nameće preporučenu granicu izloženosti od 5 µg/m 3 za PM 2,5 , koja se može prekoračiti 25 puta godišnje.
Najvažnije izvore primarnih čestica veličine PM 2,5 možete pronaći u infografici s podacima za 2019. godinu.
Više informacija o česticama može se pronaći na web stranici Flamanske agencije za okoliš .
Dušikov dioksid
Dušikov dioksid je plin sastavljen od dušika (N) i kisika ( O2 ). Nastaje, između ostalog, izgaranjem fosilnih goriva. Glavni izvori dušikovog dioksida su promet, industrija te poljoprivreda i hortikultura. NO 2 ima važnu ulogu u zakiseljavanju i eutrofikaciji ekosustava te u stvaranju smoga ili ozona. Dušikov dioksid može iritirati dišne putove, uzrokujući respiratorne bolesti poput astme i čineći ljude osjetljivijima na infekcije.
Promet uzrokuje oko polovicu ukupnih emisija NO 2 u Flandriji. Dizelski automobili su posebno odgovorni za to: to je zato što dizel radi s viškom kisika, što potiče stvaranje dušikovih oksida.
Za godišnji prosjek, i Europska unija (EU) i Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) koriste istu graničnu vrijednost od 40 µg/m 3 . WHO je stroži od EU-a u pogledu vršnih vrijednosti NO 2 : prema WHO-u, satni prosjek NO 2 nikada ne smije prijeći 200 µg/m 3 . EU dopušta da se ovaj standard premaši 18 puta godišnje.
Više informacija o NO 2 možete pronaći na web stranici Flamanske agencije za okoliš .
čađ
Čađa je također poznata kao crni ugljik i ima znanstvenu kraticu BC ('crni ugljik'). Sastoji se od čestica čestica (PM 10 i PM 2,5 ) i uglavnom se sastoji od čestica čađe koje nastaju tijekom nepotpunog izgaranja goriva kao što su dizel, drvo i ugljen.
Pod crnim ugljikom podrazumijevamo više-manje isto što i elementarni ugljik. O crnom ugljiku znanstvenici govore kada se mjerenja provode na optički način, tj. mjerenjem koliko je filter 'crn'. Kada mjere na drugačiji način, obično govore o elementarnom ugljiku.
Više informacija možete pronaći na web stranici Flamanske agencije za okoliš .
Teško mjeriti zagađivače
Kao građanin ne možete sami mjeriti sve zagađujuće tvari. Potrebni su vam posebni alati ili analize u specijaliziranim laboratorijima. Pa ipak, ti su zagađivači također važni kada je u pitanju kvaliteta zraka.
Amonijak
Amonijak (NH 3 ) je bezbojni plin koji se sastoji od vodika i dušika. Uzrokuje sekundarne čestice, zakiseljavanje i eutrofne naslage te uzrokuje da nitrati i metali završe u podzemnim vodama. Fina prašina je štetna za naše zdravlje. Zakiseljavanje i eutrofikacija utječu na ekosustave i imaju negativan utjecaj na biološku raznolikost.
Poljoprivreda, posebice intenzivno stočarstvo, glavni je izvor amonijaka.
Više informacija o NH 3 može se pronaći na web stranicama Flamanske agencije za okoliš , RIVM ili Natura 2000 u Flandriji.
Tvari koje oštećuju ozonski omotač
Ozonski omotač je važan dio atmosfere. Štiti nas od najštetnijeg dijela ultraljubičastog zračenja u sunčevoj svjetlosti. Nekoliko tvari, kao što su CFC, HCFC i haloni , razgrađuju ovaj važan sloj. Zbog toga veći dio štetnog zračenja dospijeva na površinu zemlje. Ovo zračenje utječe na genetski materijal života na Zemlji, što može dovesti do abnormalnosti i raka.
Tvari koje oštećuju ozon uglavnom se nalaze u izolacijskom materijalu ili kao rashladno sredstvo u instalacijama za hlađenje, zamrzavanje i klimatizaciju. Također ih možete pronaći u aparatima za gašenje požara i aerosolima. Više informacija možete pronaći na web stranici Flamanske agencije za okoliš .
Teški metali
Teški metali se prirodno pojavljuju u okolišu. Međutim, u visokim koncentracijama su štetni. Obično se šire kroz čestice prašine u zraku i padaju na tlo pod utjecajem gravitacije. Te teške metale udišemo ili apsorbiramo čestice pitkom vodom ili hranom uzgojenom u vrtu gdje su teški metali prisutni u tlu.
Pod teškim metalima podrazumijevamo antimon, arsen, kadmij, krom, mangan, željezo, živu, nikal, bakar, olovo i cink. Posljednja 4 metala imaju najveću emisiju, uglavnom iz industrije, au manjoj mjeri iz prometa i energetskog sektora.
Više informacija o teškim metalima možete pronaći na web stranici Flamanske agencije za okoliš .
Zwaveldioxide
Bij de verbranding van fossiele brandstoffen die zwavel bevatten, zoals kolen en aardolie, kan het gas zwaveldioxide (SO2) ontstaan. Zwaveldioxide lost goed op in water en zorgt via zure regen mee voor de verzuring van ecosystemen. Het gas is op die manier niet alleen slecht voor planten, maar tast ook historische monumenten en stenen aan, en doet metalen roesten.
De industrie en raffinaderijen vormen de belangrijkste bron van zwaveldioxide. Daarnaast zorgen ook het verkeer, met de zeescheepvaart op kop, en de verwarming van gebouwen voor een groot deel van de uitstoot.
Meer informatie over SO2 vind je op de website van de Vlaamse Milieumaatschappij.
Ozonafbrekende stoffen
De ozonlaag is een belangrijk onderdeel van de atmosfeer. Het beschermt ons tegen het schadelijkste deel van de ultraviolette straling in zonlicht. Verschillende stoffen, zoals CFK’s, HCFK’s en halonen, breken deze belangrijke laag af. Hierdoor bereikt een groter deel van de schadelijke straling het aardoppervlak. Deze straling tast het genetisch materiaal van het leven op aarde aan, wat tot afwijkingen en kankers kan leiden.
Ozonafbrekende stoffen komen voornamelijk voor in isolatiemateriaal of als koudemiddel in koel-, vries- en airconditioningsinstallaties. Je vindt ze ook in brandblusapparaten en spuitbussen. Meer informatie vind je op de website van de Vlaamse Milieumaatschappij.
Zware metalen
Zware metalen komen van nature in het milieu voor. In hoge concentraties zijn ze echter schadelijk. Meestal verspreiden ze zich via stofdeeltjes in de lucht en vallen onder invloed van de zwaartekracht neer op de grond. We ademen deze zware metalen in, of nemen de deeltjes op via het drinkwater of voedsel gekweekt in een tuin waar zware metalen in de bodem zitten.
Onder zware metalen verstaan we antimoon, arseen, cadmium, chroom, mangaan, ijzer, kwik, nikkel, koper, lood en zink. De laatste 4 metalen kennen de hoogste uitstoot, vooral door de industrie en in mindere mate door het verkeer en de energiesector.
Meer informatie over zware metalen vind je op de website van de Vlaamse Milieumaatschappij.
Dioksini
Dioksini nastaju kada organski materijal koji sadrži klor nepotpuno izgori. Taj se fenomen može pronaći u prirodi, primjerice tijekom vulkanskih erupcija ili šumskih požara, te u ljudskim aktivnostima. Spaljivanje kućnog otpada ili grijanje zgrada primjeri su toga.
Tvar kroz zrak završava u našoj vodi i hrani. Dioksini u naše tijelo uglavnom ulaze preko masne hrane, gdje se nakupljaju u našem masnom tkivu i tek se polako razgrađuju.
Dioksini su štetni za razvoj djece.
Više informacija o dioksinima možete pronaći na web stranici Flamanske agencije za okoliš.
HOS
Hlapljivi organski spojevi (HOS) je skupni naziv za skupinu plinovitih tvari. Uglavnom se sastoje od atoma ugljika i vodika. VOC uglavnom nastaju iz bioloških procesa, iako se stvaraju i umjetno u industrijama u kojima su nafta, prirodni plin ili ugljen glavne sirovine.
Isparavanje, posebno na benzinskim postajama i u prometu, glavni je uzrok emisija VOC. Nadalje, ti plinovi također završavaju u zraku tijekom korištenja otapala, u rafinerijama, u kemijskoj proizvodnji, spaljivanju i obradi otpada.
Te su tvari često loše za naše zdravlje i okoliš. Neki VOC, poput benzena, su kancerogeni ili pod utjecajem sunčeve svjetlosti reagiraju stvarajući ozon. Drugi predstavljaju prijetnju ozonskom omotaču ili povećavaju učinak staklenika, poput metana.
Više informacija o VOS-u možete pronaći na web stranici Flamanske agencije za okoliš.
Ugljični monoksid
Ugljični monoksid (CO) nastaje nepotpunim izgaranjem gdje je dostupno premalo kisika. To je plin bez boje, okusa i mirisa koji je otrovan i vrlo opasan. Najveći rizik od trovanja ugljičnim monoksidom postoji kod kuće u slabo prozračenim prostorima sa starim sustavima grijanja. Plin je također prisutan u ispušnim plinovima automobila i duhanskom dimu.
Više informacija o CO može se pronaći na web stranici Flamanske agencije za okoliš.
Sumporov dioksid
Izgaranje fosilnih goriva koja sadrže sumpor, poput ugljena i nafte, može proizvesti plin sumporni dioksid (SO2). Sumporni dioksid dobro se otapa u vodi i doprinosi zakiseljavanju ekosustava kiselim kišama. Na taj način plin nije štetan samo za biljke, već utječe i na povijesne spomenike i kamenje te uzrokuje hrđanje metala.
Industrija i rafinerije glavni su izvor sumpornog dioksida. Osim toga, veliki dio emisija čine i promet, u kojem prednjači pomorski promet, te grijanje zgrada.
Više informacija o SO2 možete pronaći na web stranici Flamanske agencije za okoliš.
PAH
Policiklički aromatski ugljikovodici (PAH) oštećuju ljudsku DNK i stoga su vrlo kancerogeni.
PAH se između ostalog nalaze u sirovoj nafti, ugljenu i katranu. Oni bježe kada se fosilna goriva ili biomasa spaljuju u, primjerice, pećima na drva ili pećima. PAH-ova također ima u dimu cigareta, spaljenom mesu i dimljenoj hrani. Osim toga, promet (osobito dizelska vozila) također je važan izvor određenih vrsta PAH-ova.
Više informacija o PAH-ovima možete pronaći na web stranici Flamanske agencije za okoliš.
POP
Postojani organski zagađivači (POPs) često se nalaze u proizvodima kao što su pesticidi ili usporivači požara. To su tvari koje se vrlo sporo razgrađuju ili se pretvaraju kemijskim, biološkim ili drugim procesima u prirodi. Zbog toga ostaju dugo prisutni u našem okruženju i često putuju na veće udaljenosti. Preko kišnice završavaju u hranidbenom lancu i naše ih tijelo apsorbira. POPs su posebno štetni za ljudsko zdravlje i okoliš.
Dioksini, PAH i PCB su zapravo POPs.
Više informacija o POPs može se pronaći na web stranici Flamanske agencije za okoliš.
POP
Persistente organische polluenten (POP’s) zitten vaak in producten als pesticiden of brandvertragers. Het zijn stoffen die zeer traag afbreken of omgezet worden door chemische, biologische of andere processen in de natuur. Hierdoor blijven ze lange tijd aanwezig in ons leefmilieu en reizen ze ook vaak over langere afstanden. Via regenwater belanden ze in de voedselketen en neemt ons lichaam ze op. POP’s zijn bijzonder schadelijk voor de volksgezondheid en voor het milieu.
Dioxines, PAK’s en PCB’s zijn in feite POP’s.
PAK
Polycyclische aromatische koolwaterstoffen (PAK’s) beschadigen het menselijk DNA en zijn daardoor erg kankerverwekkend.
PAK’s komen onder andere voor in ruwe olie, kolen en teer. Ze ontsnappen bij het verbranden van fossiele brandstoffen of biomassa in bijvoorbeeld houtstoven of kachels. Ook in sigarettenrook, aangebrand vlees en bij gerookte etenswaren zitten PAK’s. Daarnaast vormt het verkeer (vooral dieselvoertuigen) ook een belangrijke bron voor bepaalde soorten PAK’s. De bekendste en meest kankerverwekkende PAK is benzo(a)pyreen, afgekort als BaP. De metingen en regelgeving leggen daarom ook vooral de nadruk op deze stof.
Meer informatie over PAK’s vind je op de website van de Vlaamse Milieumaatschappij.
Poly- en perfluoralkylstoffen (PFAS)
Poly- en perfluoralkylstoffen (PFAS) zijn water-, vuil-, en vetafstotend en bestand tegen hoge temperaturen. Daarom worden ze veel gebruikt in een brede waaier aan industriële toepassingen en consumentenproducten zoals antiaanbakpannen of smeermiddelen. PFAS komen vooral in het milieu terecht via productieprocessen en de verwerking van afvalstromen, en tot 2010 ook via de bestrijding van branden. Eens in het milieu breken PFAS erg traag af. Uiteindelijk belanden ze in de voedselketen en neemt ons lichaam ze op. Ook daar breken ze erg traag af en stapelen ze zich dus op. De gezondheidseffecten variëren naargelang de dosis en soort PFAS in het lichaam en zijn doorgaans van chronische aard. De voornaamste effecten zijn de verstoring van de immuniteit, hormoonbalans en leverfunctie, alsook de verhoging van het risico op kanker en obesitas. Vanwege de schadelijkheid, persistentie en overvloedig gebruik van PFAS is het meten daarvan van groots belang want op die manier kunnen er doelgerichte maatregelen genomen worden om emissies te beperken.
Meer informatie over PFAS vind je op de websites van de Vlaamse Milieumaatschappij en de Vlaamse Overheid.